Dragi mYUsičari, sa ponosom vas pozivamo da zajedno obilježimo 7 godina rada i postojanja vašeg i našeg najboljeg ex:YU rock kluba u dijaspori!
Ovaj jubilej proslavićemo u subotu 31. maja . Ako ste bili sa nama kada smo slavili prošle rodjendane, onda znate da obično pripremimo i mala iznenadjenja za vas – naše drage goste i prijatelje! Biće i muzičkih, a i drugih iznenadjenja i sadržaja – budite spremni na sve!
Sastaćemo se u izuzetno prijatnom prostoru caféa G*star u Gubbängenu.
Što se tiče sadržaja, kao što smo već najavljivali, prikazaćemo vam jednočasovni dokumentarni film “Ulica Grafita” o sarajevskom bendu LaBanda, režisera Sergeja Krese. Rat u Sarajevu je prekinuo snimanje prvog albuma LaBande i rasuo članove benda u 5 različitih država svijeta. 18 godina kasnije, oni se po prvi put ponovo nalaze u Sarajevu da završe snimanje davno započetog albuma.Više o filmu pogledajte na oficijelnoj web stranici filma.
U G*star-u nas čeka i jedan pravi pravcati akustični klavir! Sve je kao stvoreno za odličnu svirku Dejtonskog Sporazuma, koji će uz pomoć gostiju zdušno grijati vaša srca najboljom ex:YU rock muzikom. Nakon toga naravno: muzika mYUsic DJ:a. I što bi rekao Jura Stublić – Pjevajmo do zore!
Vidimo se u subotu 31. maja!
- mjesto: G*star, Gubbängstorg 118, Gubbängen
- (karta)
- vrijeme: 21:00-01:00
- ulaz besplatan
p.s. projekcija filma počinje u 21:15 – budite tačni
Predistorija grupe zadire u 1968. godinu kada je u Istarskom narodnom kazalištu u Puli premijerno izvedena predstava “Atomsko sklonište” koju je režirao pesnik Boško Obradović. Za tu predstavu reditelj je napravio izbor iz svetske antiratne poezije, a uvrstio je i svoje pesme “Kuga u Danangu” (protiv rata u Vijetnamu) i “Vaclavske Namjesti” (protiv vojne intervencije Sovjetskog Saveza u Čehoslovačkoj). Budući da je Obradović dugo godina negovao ideju o formiranju rock grupe koja bi radila muziku na njegove tekstove, jednom prilikom je ispred pulske kafane “Jadran”, gde su se okupljali muzičari, nekolicini iskusnih instrumentalista ponudio fasciklu sa svojim tekstovima. 
Ima jedna priča, ne znam da li je istinita, mogla bi biti. Dešava se usred rata. Po gradu padaju granate svakodnevno, ljudi se klone ulica i otvorenih prostora i nerado izlaze iz skloništa, sve je u totalnom haosu, očaju i bijedi. Kataklizma. A neki tip se svakog dana tačno u podne pojavi u glavnoj ulici go-golcat, pa tako trči i vrišti: “Aaaaaaaaa…”, i nestane u obližnjem parku. To se ponavljalo nekoliko dana dok ga najzad nisu jednog podneva sačekali policajci, uhvatili i onako golog savladali, pa sprovodeći pitali: “Pa dobro čovječe šta to radiš?”. A ovaj im odgovori: “Ama ljudi, ja da ovo ne radim.. ma ja bih totalno poludio!”.
