Prica o kralju klozetske poezije
Borislav Djordjevic rodjen je 1. novembra 1952. godine u Cacku. Svoju prvu grupu Bora je oformio kada je imao samo 13 godina. Bend se zvao Hermelini, a grupu su pored Bore cinila i tri njegova skolska druga. Boru je, iako je posle dve godine presao na ritam gitaru oduvek zanimalo pevanje. Vec u to vreme poceo je da komponuje. Druga pesma koju je napisao u zivotu “Moje tuge” kasnije se nasla na albumu grupe Suncokret. Bora je za kratko vreme promenio niz grupa: Vesnici ljubavi, Safiri, Decaci sa Morave, Cacanski plemici.
Pocetkom 70-tih formira akusticarsku grupu Zajedno. U grupi su pevale sestre bliznakinje Vukica i Gordana Stefanovic, a povremeno i Nenad Stekic, tadasnji rekorder u skoku u dalj. Klavijature je svirao Djordje Petrovic. Uradili su muziku za predstavu “Bonton” koju su svirali uzivo u pozoristu. Godine 1974. grupa Zajedno objavila je prvi singl sa pesmama “Vizija” i “Goro moja”, koji im je doneo prilicnu popularnost. Singl je producirao Zoran Modli, popularni disk dzokej. Iz ove saradnje rodilo se cvrsto i dugogodisnje prijateljstvo izmedju Modlija i Bore.
Zatim je Bora pokusao da upise glumu na Akademiji. Odbili su ga pa se odlucuje za odsek pozorisne organizacije. Pisao je i za “DZuboks” i to, opet o domacoj akusticarskoj sceni. Krajem 1974. godine Bora je otisao iz grupe Zajedno, a vec pocetkom sledece oformio je akusticarsku grupu Suncokreti.
Bora se ni u grupi Suncokreti nije dugo zadrzao. Do razlaza je doslo kada je na jednu od proba doneo pesmu “Lutka sa naslovne strane”, koja je kasnije Corbi donela veliku popularnost. Clanovi Suncokreta su smatrali da pesma ne odgovara stilu koji su izgradili. Bora ljut i iznerviran napusta Suncokrete juna 1978. godine, resen da zauvek ode iz muzickih voda.
Ali, nije mogao dugo bez muzike. Ubrzo po napustanju Suncokreta Bora sa Biljom Krstic postaje clan akusticarske grupe Rani mraz.Bora je vec tada poceo‹da naginje ostrijem rock zvuku. Leta 1978. godine Borina vec deveta grupa od pocetka muzicke karijere odrzala je desetak predponocnih nastupa u Domu omladine u okviru Beogradskog leta. Bora je tada svirao ono sto ce kasnije predstavljati okosnicu prve faze Riblje corbe. Posle samo 45 dana provedenih u grupi Bora je napustio Rani mraz jula 1978. godine, nakon sto su nastupili na festivalu u Splitu.
Po povratku u Beograd dolazi do prelomne odluke u Borinoj karijeri. On pocinje saradnju sa tadasnjim clanovima grupe SOS, sa kojima ce nepunih mesec dana po napustanju grupe Rani mraz osnovati Riblju corbu. Ostalo je vec istorija.
Uporedo sa muzikom Bora je svoj umetnicki talenat pokazao i na polju poezije. Prvu zbirku pesama objavio je sa pet godina zakasnjenja, maja 1985. godine. Zbirka je dobila naziv “Ravnodusan prema placu” i odmah je planula u 10 hiljada primeraka. Takodje je iskoristio pauzu u radu Riblje corbe pa je 1986. gostovao na ploci grupe Kerber “Seobe” u pesmi “Covek od meda”. Inace, on i Cutura napisali su Kerberu tri teksta za ovaj album. Posle uspeha prve knjige poezije Bora je intenzivno poceo da drzi veceri poezije.
Ubrzo mu se ispunila i davnasnja zelja: 1988. godine primljen je u Udruzenje knjizevnika Srbije. Njegove pesme dizale su prasinu vise nego ikad. Kada je u Sava centru 1987. godine, na proslavi povodom godisnjice Studija B, govorio svoje stihove, javni tuzilac je zakljucio da je “uznemirio javnost”. Ali, zahtev za pokretanje sudskog postupka protiv Bore je odbijen, jer su stihovi koje je tom prilikom recitovao bili vec objavljeni.
Paralelno sa izlaskom Corbine ploce 1996. godine “Ostalo je cutanje” Bora je u Republici Srpskoj, za Radio Bijeljinu, objavio solo CD “Njihovi dani” sa iskljucivo politickim pesmama, od kojih je najvise paznje izazvala “Baba Jula”.
Bora je ukupno objavio pet zbirki pesama. Pored knjige “Ravnodusan prema placu” tu su i “Hej Sloveni”(1987.), “Prvih deset godina je najteze”(1988.), “Necu”(1989.) i “Psihopata i lopata”(1997.). Zbirke su prodate u vise od 150‹hiljada primeraka.
Filmski reditelji su u vise navrata pokusavali da dovedu Boru pred kamere, ali ih je sve odbio zbog losih scenarija.Bora je nosilac priznanja Branko Copic za satiru, nagrade Brankovo kolo zbog “ocuvanja srpskohrvatskog jezika i svezeg pesnickog izraza”. Dobio je cetiri Oskara popularnosti, proglasavan je za kompozitora, pevaca, lajavca godine.
Radio je muziku za pozorisne predstave “Bonton”, “Siroti mali hrcki”, “Tamna je noc” i film “Atoski vrtovi” Stojana Stojcica. U pozoristu Radovic izvodio je monodramu “Ja ratujem sam”. Objavio je i kasetu “Bora prica gluposti” koju je slovenacki Helidon prodao u tirazu vecem od 80 hiljada primeraka.
Hobiji su mu pecanje i fudbal. Rezervni je golman FK Pekar. Pise za satiricne listove “Nasa krmaca” i “Bre”. Godine 1990. politicki se aktivirao osnovavsi seretsku Partiju obicnih pijanaca (POP) (ciji je simbol bio “Srk i Cepic” – prim. mYUsic). Ubrzo po osnivanju stranka je usla u koaliciju sa SUP-om (Savez uzivalaca piva) i Flasistickom strankom. Na Filoloskom fakultetu u Beogradu vec postoji jedan diplomski rad sa temom “Poezija Bore Djordjevica”.
ALBUMI (STUDIJSKI)
KOST U GRLU
POKVARENA MAŠTA I PRLJAVE STRASTI
MRTVA PRIRODA
BUVLJA PIJACA
VEČERAS VAS ZABAVLJAJU MUZIČARI KOJI PIJU
ISTINA
OSMI NERVNI SLOM
UJED ZA DUŠU
PRIČA O LJUBAVI OBIČNO UGNJAVI
KOZA NOSTRA
LABUDOVA PESMA
ZBOGOM SRBIJO
OSTALO JE ĆUTANJE
NOJEVA BARKA
PIŠANJE UZ VETAR
OVDE
TRILOGIJA 1
TRILOGIJA 2
TRILOGIJA 3
ALBUMI (UŽIVO)
U IME NARODA
NEMA LAŽI, NEMA PREVARE, UŽIVO, ZAGREB’85
OD VARDARA PA DO TRIGLAVA
BEOGRAD, UŽIVO ‘97 – 1
BEOGRAD, UŽIVO ‘97 – 2
ALBUMI (PROMO)
RADIO EMISIJA
1O
ALBUMI (DEČIJI)
KOLIBRI