Clan originalne prve postave EKV u vrijeme dok se jos zvala Katarina II, gitarista Gagi Mihajlovic, na nase veliko zadovoljstvo, ucinio je cast mYUsic club-u i dao nam eksluzivni intervju!
Priča o EKV
ona hoda sama kroz grad
misli sve, sve sto misli da zna
to je samo down
to je ono sto se zove aut
mYUsic: Kako nastaje Katarina II? Sta ste tada htjeli, zamislili (ako ste uopste imali neku konkretnu ideju, plani ili ambiciju?)
Gagi: Katarina II je nastala krajem 70-ih, i kao nastavak dve grupe: Limunovo Drvo, kao jedne, i Sharlo Akrobata kao druge. Milan i ja smo pohadjali XI beogradsku zajedno, s’ tim sto je on starija generacija (’58), ali nas je vezivala ista muzika i letovanja u Makarskoj, gde smo besomucno slusali, “skidali” C,S,N&Y, The Beatles, Steely Dan, Pink Floyd, America, Jeff Beck, Carol King, Johny Mitchell i jos dosta toga, i sve smo gutali, gladni muzike i zapada, dok se to nije pretvorilo u stvaranje sopstvene muzike…
mYUsic: Kako su nastajale pjesme? Kako ste radili?
Gagi: Muzika je nastajala spontano, neko donese ideju, (uglavnom mislim na melodiju, tekst takodje) zatim je svi obradjujemo zajedno, dakle aranzmane smo uvek potpisivali kao grupa, neke pesme su se potpisivale u duetu… Dorade su uvek ustimavane na probama, vremenom i menjane, a nastupi “uzivo” uvek izgledali pomalo grugacije od prethodnog, sto nas je, negde, cinilo interesantnim u to doba… Kraj 70-ih je bio buran, “punk” i “new wave” su nas drmali BIG TIME… Vrlo rano smo postali “trandy”, “cult” beogradski “underground” band – sa postavom, Milan, Magi, Bojan, Vd i moja malenkost, unosimo “misticno”, plus sve glasine i “dopey” image, koji grupu prati do kraja, potpisali smo se u istoriju YU rock scene… I’m very proud of it!!!
mYUsic: Neka zanimljiva (istinita hehe) pricica iz tog perioda?
Gagi: Jednom prilikom, svirali smo negde u Istri, secam se da je doslo, mozda ukupnoo, 15 ljudi na koncert (ako se to moglo nazvati koncertom), no, bina namestena, svetla, efekti, relativno, nikakvi – ja sam odlucio da se ne trudim mnogo oko garderob, i na binu sa izasao u – papucama. Milan nista nije rekao, kad’ se sve zavrsilo, i kada smo, na kraju, poceli da se pakujemo, – krenuo je da urla na mene kako sam ne profesionalan i kako mi je falila samo pidzama i mider, pa da budem farsa “do jaja” – svi smo se dugo smejali… do suza!!! A i bio je potpuno u pravu…
mYUsic: par rijeci o tome kako danas iz ove perspektive vidis taj period i kako Ti se cini vasa muzika danas kada je cujes? (ne samo Katarina nego i ostalo sto si radio i sto se radilo u to vrijeme u BG)
Gagi: Danas, 20 i kusur godina kasnije, ostale su samo najlepse i najcarobnije uspomene, one koje ostaju u srcu za vajkada, mladost divno odplesana, bez zalbe i kajanja, uzivao sam svaki sekund tada, kao sto, kad uzivam, to cinim i danas – naravno, nabih 41. godinu u d***, klinac, sve je drugacije, i izbori su bistriji, manje se luta, i sve u tom stilu… Beograd je krajem 70it i pocetak 80-ih za mene bio najjaci u smislu stvaranja i spoznavanj i nekog intenzivnog intelektualnog budjenja…
mYUsic: Mozda neka rijec upucena mYUsic club-u? 
Gagi: Najsrdacnije cestitke postojanju mYUsic Cluba, njegovim clanovima i “upravnom i izvrsnom odboru i egzekutivnoj branshi” – Good Luck and may God Bless You All! P E A C E! (ja sam, u dusi, totalni hipik bio – i ostao…)
mYUsic: Mozda nesto sto sam mislis da bi bilo zanimljivo reci a ja nisam pomenuo ovdje?
Gagi: Od originalne postave, ziv sam samo ja…
mYUsic: hvala Gagi!
Gagi: Nema na cemu, anytime… voleo bih da dodjem u te krajeve, tamo nikada nisam zalazio! stay well, bro! Pozdrav Gagi
(Gagi danas zivi u San Franciscu USA.)
[...] Pročitajte ekskluzivni intervju sa Gagijem Mihajlovićem [...]