Grupu su 1987. godine osnovali Milan Mumin (vokal) i Aleksandar Medan (gitara). U pocetku su cesto menjali clanove dok se nisu ustalili u postavi: Medan, Mumin, basista Vladimir Jovanov, alias Menander Protector (ex Necrophobic), bubnjar Robert Rodic (ex Kontraritam, La Strada, Obojeni program) i gitarista Mario Kalin. Prvih godina su se tesko probijali do medija iz dva razloga: pevaju na engleskom i radili su sa malim, privatnim izdavacima. Svoj izraz zasnovali su na punk blues zvuku sedamdesetih godina svetske scene i grubom Muminovom vokalu. Posle tri kasete, prerasli su kultni novosadski status i u prolece 1996. godine objavili CD “Donau” na kome su se nasle gotovo sve pesme sa prethodne dve kasete.
U isto vreme izasla im je kaseta “Total Rickverzzo” na kojoj su demo snimci iz perioda od 1987-1991. godine. Pocetkom maja 1996. godine u okviru akcije “Srpski rock’ n’ roll udarac” sa grupama Goblini, Svarog i Nista ali Logopedi, svirali su po Sloveniji. Krajem juna grupa Partibrejkers im je ukazala cast da na njihovom povratnickom koncertu na Tasmajdanu nastupekao predgrupa. Prvi samostalni koncert u Beogradu odrzali su 21. septembra u SKC-u. Trinaest snimaka sa tog nastupa i sa svirke u Zrenjaninu pojavili su se krajem 1996. godine na kompaktu “Out Of Tune”. Aprila 1997. godine snimili su u Holandiji CD “Azimuth” u produkciji Mileta Cirica. Koncertni CD “Unplugged” sa akusticnim verzijama svojih pesama snimili su na koncertu u Studiju M novembra 1998. godine. CD “Harley Krishna” producirao je Ivica Vlatkovic, a na snimanju su gostovali Sasa Lokner (Hammond orgulje), Sloba Misailovic (klavijature), Dusan Papic (Pedal Steel gitara), Zox Maletic (gitara) i mnogi drugi. U temi “On The Broom” citirali su Viljema Sekspira, Dok je “Tuch Me” obrada starog hita sastava The Doors. Uvodjenjem duvackih i zicanih akusticnih instrumenata, LH su snimili nadahnutu i najubedljiviju plocu u karijeri. I sada prije 10-ak dana, za Komunu izlazi i novi CD “One Hunt” povodom kojeg imamo ekskluzivni intervju za mYUsic. Milan Mumin i performer Balint Sombati su sa performansom “Vejver” obisli celu Evropu, a pre nekoliko meseci bili su i u Japanu…
Dio teksta preuzet iz “Ilustovane Ex YU Rock enciklopedije 1960-2000″, Petar Janjatovic
Love Huntersi ispravljaju tudje muzicke greske
(ekskluzivni intervju za mYUsic club radjen 22.08.2002)
Vrelo je avgustovsko vece i ulicama teku rijeke koraka i glasova, a muzike razne, iz basta kafica, mjesaju se u talasima i zive dalje u vrevi i odjeku. Uvijek fascinira obrnuta proporcionalnost finansijske stabilnosti i posjecenosti kafica u Jugoslaviji. U centru sam Novog Sada i prolazim kraj SPENSa. U sjeni iz guzve, tu iza ugla, udobno omotan mrakom, pronalazim ulaz u muzicki Studio Bera.
Love Hunters su bend koji postoji vec 15 godina. Milan Mumin je frontmen i glavna idejna snaga benda. Covjek nesumnjive harizme, mada na prvi pogled nije sasvim jasno na cemu se ona gradi: Mumin je pisac i pjesnik, umjetnik hrabrosti, pijanac i egzibicionista, kulinar sladokusac i razbojnik hrapavog glasa i mrkih podocnjaka na obrijanoj glavi. Mozete ga zateci jedan dan u Modernom Muzeju u Stokholmu gdje nakon izvodjenja performansa ispija sampanjac i Absolut votku, a onda dan kasnije kako igra bilijar u bezimenom bifeu u predgradju Novog Sada i pije Rubinov vinjak iz prljavih casa sa lokalnim alkosima. U pocetku, LH se pamte po (najcesce samo do pola) golom pjevacu raspuknutih glasnih zica i engleskim tekstovima. Muminov lik zasjenjuje cak i cvrstu punk-rock masinu koja uredno i neumorno melje u pozadini. LH su prosli svoj trnoviti put od lokalnog novosadskog kulta do svirki po Evropi u sjenci mracnih 90-ih, i nekako tek danas, kao da se mrena skida sa ociju (mozda je to zrelost kao sto to Robi u intervjuu rece?) i bend pocinje da osjeca sopstveni pontus i kvalitet koji su ostavljali za sobom sve te godine. Sada su se odlucili za jos jedan neobican korak: citav novi album se sastoji iz cover verzija veoma razlicitih autora, mahom iz prve polovine 80-ih. Duran Duran? Yazoo? Spandau Ballett? Poges? Ili mr. Tom Waits i Bruce Springsteen? A zatim potpuno neobjasnjivo: Abba? Moram da priznam da sam odmah postao vrlo radoznao…
Pedja je zauzet kliktanjem po digitalnim display-ima i dodavanjem i smanjivanjem raznih zvucnih efekata. Pravi je trenutak da izvucemo Mumina i Roberta iz studija. Snimanje je pri kraju. Ostalo je jos nedovrseno samo par pratecih vokala i mix. Mumin i Robert izgledaju zadovoljni, ne narocito uzbudjeni sto je projekat na samom zavrsetku. Ili je u pitanju rutina?
mYUsic: Mumine, reci nam nesto o novoj ploci.. o ideji?
Mumin: Pa to je stara ideja da neke pesme iz detinjstva i na koje smo se palili kao klinci uradimo u nasoj verziji na nas nacin, da ih unapredimo. Primetio si da ima par stvari iz new wave skole. Ona mi je nekako produkcijski ispala najslabije, ta elektronska muzika i ti sintovi.. originali nisu bas dobri bili. Od starta sam hteo da mi to uradimo malo cvrse i bolje sto mislim da smo i uspeli. Tu imamo Yazoo… ili Spandau Balett koji su u originalu svirali prve elektronske bubnjeve i te gitare kako se o vec tada radilo, a u stvari to je samo unazadilo ondasnju produkciju. Pa Durani koje smo mi uraidli mnogo zesce.. tu sladunjavu.. Pa Tom Waits – Martha – koja je u originalu balada koja mi je odavno bila na pameti da je ocvrsnemo..
mYUsic: Interesantan je izbor pjesama – cime ste se vodili : srce ili nesto drugo?
Mumin: Smisao je bio da imamo nesto reci u nasoj verziji… da ne bude puka pankerizacija, da udjemo u aranzman, menjamo i damo svoj licni pecat. Mnogi i od ovih umetnika kazu da nisu bili zadovoljni svojim verzijama. Long & Winding Road (the Beatles op. mYUsic) gde je Phil Spector malo uzeo dusu pesmi i jako meku napravio.. te violine… a oni su to hteli da sviraju kao bend – kao 4 coveka. Jos mi se u Japanu desilo par sudbinskih momenata u koje ja verujem, par zavrzlama sa tom pesmom, pa mi je to bio znak neki da treba da je radimo. A na probama smo videli da nam lezi i uradili smo je..
mYUsic: Znaci ispravljali ste tudje muzicke greske iz proslosti?
Mumin: haha pa da…
Robi: Bilo je mnogo vise pesama ali smo mi videli koje nam manje ili vise leze. Pesme koje su nam mozda bile blize srcu – ako nismo imali sta da kazemo odbacili smo ih…
mYUsic: Robi, reci nam kako ste pocinjali sa radom na ovom albumu cisto kao muzicari?
(Robi je zinuo da kaze ali nije lako, Mumin je vec upao…)
Mumin: Prvo smo poskidali originale a onda jednostavno svirali i razvijali aranzmane… I pustili da se desava..dodje Medeni i kaze: ej imam ovde rif… ajde da vidimo.. ili ja imam neki kroki aranzmana…
mYUsic: Robi, reci nam kako vidis ovaj album u perspektivi LH? …
Robi: Normalno je da bend zivi i radi tokom godina, da muzicari sazrevaju i sviracki , neki su i ostareli (smijeh) pa mi se cini da iako ne mozemo mozda reci: “e sada smo sazreli i sada smo pravi”, ali dugo smo vec u istoj postavi, i cini se da smo sada naucili i da radimo i da sviramo i da se oseca da smo bili najzreliji do sada, najopusteniji, snimanje je islo lagodno i probe dosta uspesno i kreativno…
Mumin: Da prosli je album (Harley Krishna, Komuna 2001 prim. mYUsic) bio dosta mucan, namesten i spremljen pre bombardovanja i onda je usledila duza pauza koja je unela dosta mucnine.. Ovaj album je ispljunut nekako u komadu, lakse. I gomila studijskih nedoumica su prevazilazene u hodu lako i inventivno.
mYUsic: Kako vidis R’n'R situaciju u YU?
Mumin: Vidim je bas kao i u ostalim drzavama gde se tretira jedan manje vise imitatorski trend, gde jedino Britanci i Amerikanci po meni i dalje imaju sta da kazu. Ovo je sve dosta… ne mislim samo na Jugu, Madjarsku, Hrvatski ili Francusku bilo sta.. ima svuda plagijata a malo toga je autenticnog. Ali sve u zivotu je 80% onako za kantu za djubre a 10% onako a 10% je vredno nesto. A kod nas me raduje gomila stvari: po pitanju imidza, vodjenja karijera, nekih stavova umetnickih , profesionalnosti, kvaliteta, gomila stvari me raduje, vodi se racuna, bolji su spotovi, boljie opremljeni albumi, znatno ozbiljnije, znatno profesionalnije, ali najbitnije ipak zalosno je: kriza kreativnosti i plagijat plagijata…
mYUsic: Moze li se zivjeti od R’n'R?
Mumin: Ma ne moze… vrlo skromno…
mYUsic: Imas li ikakvog kontakta sa nasima u inostranstvu i kako se oni snalaze sa YU R’n'R?
Mumin: Ja sam upoznao dosta sveta i nasih i strendzera i koncerti su, vidis, poseceni relatvno, sto zbog nostalgije sto nesto drugo.. ali to ipak ide..
Robi: U kontaktu smo s nekim ljudima u NY, sve neki nasi muzicari, i slusa se domaca muzika ali iz vremena stare YU i svi njihovi skupovi su na nasoj “staroj” YU muzici… ali ljudi su i otisli pre 10-12 godina i tu su stali…
mYUsic: I imate li nesto jos da kazete za kraj?
Robi: Voleli bi da sviramo u Svedskoj (smijeh)…
Kasnije iste veceri, ili tacnije u cik zore, nakon sto su sve ostale alternative iscrpljene nalazim se u Bistrou u centru Novog Sada, i ne mogu a da ne primjetim ogroman uramljen poster Love Huntersa, i Mumina kako mi se zagonetno smjeska sa zida iznad sanka.
22.08.2002 mYUsic©
Diskografija
“There no Centuries” (Mr Montenegro Records 1988. kaseta),
“Everclassic” (Music User 1994. kaseta),
“Oh evolution” (Music User 1995. kaseta),
“Donau” (Music User 1996. kompilacija),
“Total Rickverzzo” (Music User 1996. kaseta),
“Out of Tune” (Komuna1996 koncertni),
“Azimuth” (Komuna 1997.),
“Unplugged” (Komuna 1999. koncertni),
“Harley Krishna” (Komuna 2000.),
“One Hunt” (Komuna 2002)
